Зашто ме иритирају студенти. Мени се чини да студенти немају благе везе у каквом смо ми, заправо, блату. И зато ме страшно иритира површност тих протеста. И њихови суманути захтеви о процесуирању, гледе надстрешнице, као да ће судски поступак који је тром и инертан (што има неке добре стране са мог професионалног аспекта) да се реши за пар месеци. Или владавина права коју смо изгледа имали до јуче а сада се, захваљујући СНС-у, распршила као мехур од сапунице. Било би добро да им неко каже (као и мојим колегама у органима АК Србије) да је никада нисмо имали и да је нећемо имати ако противзаконито и противуставно шетамо по граду уз пратњу полиције чиме спречавамо друге да се слободно крећу или ако адвокати не раде 30 дана ��а основу неписмене и противзаконите одлуке за коју су се изборили активисти унутар коморе којима је адвокатура параван. Мени је све то трагикомично. Наиме, уместо да опозиција ради све да јача своју позицију, они раде све на свом урушавању.И немају никакву шансу ни на најпоштенијим изборима јер немају никакав ни програм већ чекају да на тањиру добију власт од УСАИД - а а преко студентске грбаче. Зато се гребу о студенте и подгревају их у њиховим прилично утопистичким захтевима. Од мене толико.