Kako neko,ko ima prelom lobanje moze ovako da sedi?Rekose da je dobro,pa ne razumem ovo lesinarenje.Ona je samo topovsko meso Marinike Čobanu.Studenti to nikako da shvate

Каже госпођа Иванка Поповић из ПроГласа да смо „радикалски шљам“. Није јој сметало да буде ректор Универзитета у Београду у време тог „радикалског шљама“ и да, након првог мандата, тражи још један мандат. Госпођо Поповић, „радикалски шљам“ је основао Фонд за науку – није га основао ни Ђилас, ни Пајтић, ни Јешић, ни Мариника Тепић, ни Срђан Миливојевић, ни Милош Јовановић, ни било ко други за 10 година власти бившег ДОС-а. Није им на памет пало. До данас, од 2019. године, кроз тај исти Фонд за науку, „радикалски шљам“ је уложио 106,5 милиона евра у финансирање научно-истраживачких пројеката – дакле, студената, њихових професора и ментора, факултета. Ово је мимо свих уобичајених буџетских давања за високошколске устано���е у Србији. Ово је само за науку. Захваљујући том „радикалском шљаму“ , Србија је, први пут након Тита и СФРЈ, добила нове научне институте, и то три – Институт за развој вештачке интелигенције, са седиштем у Новом Саду, БиоСенс институт за дигиталну пољопривреду, такође са седиштем у Новом Саду, и Институт за информационе технологије у Крагујевцу. Србија је морала да сачека „радикалски шљам“ да би добила нове научне институте. Толико колико су Ђилас, Јешић, Пајтић, Тепић, Миливојевић, Јовановић и остали веровали у наше студенте и факултете док су били власт. Последње нове зграде, како би се унапредили услови студирања у Србији и повећали капацитети за упис на факултете су такође, након Тита, морале да сачекају „радикалски шљам“ – и нова зграда ФОН-а у Београду, ФТН-а у Новом Саду, Електронског факултета у Нишу, нове лабораторије ЕТФ-а у Београду, и многе друге. Да не причам да је тек „радикалски шљам“ морао да дође на власт да би, ко��ач��о, некоме сметало да студенти Филозофског факултета у Београду, у сред центра Београда, користе „чучавце“ у 21. веку. Сви су толико бринули о њима и толико им је било стало до тих студената да је свима, осим „радикалском шљаму“, то било прихватљиво и у томе нису видели проблем. „Радикалски шљам“ је иницирао увођење преко 20 нових модерних мастер програма – од гејминга, преко вештачке интелигенције, до биотехнологије, да Србија не би заостајала, већ да би показала да и у овим областима може да буде лидер. „Радикалски шљам“ је изградио 4 научно-техн��лошк�� парка који су данас мотори развоја Србије, а у којима су предоминантно стартап компаније младих људи од којих су неки и даље студенти. Градимо сада још два. Ја сам поносна што сам, како бисте Ви то културно и демократски дефинисали, „радикалски шљам“.