E 'vako, juče sam se vratio iz Moskve pa da podelim sa vama dobrim ljudima kako stoje stvari sa oporavkom.
Počeo sam da osećam golicanje po tabanima (vraca se pravi osecaj), da kontrolišem mokrenje (to je jako jako retko kod qvadriplgije, pojedine grupe mišića,...
Да ли сте знали да је краљ Милутин за четрдесет година владавине подигао четрдесет светиња?
Данас су светиње краља Милутина на листи српске и светске културне баштине под заштитом УНЕСКО-а.
1/13👇
Сведочење једног Руса о чуду које се догодило у Зочишту.
...Осетио сам да ако некоме у Русији испричам како Албанци долазе у православне манастире да се исцељују, можда ми не поверују, исувише је све то невероватно.
Козма и Дамјан даривали су ми такво чудо. 1/22 👇
Primio sam neke inekcije za inervaciju pa sam počeo mnogo lakše da dišem. Nalazi su mi kao da sam i dalje u sportu, dr i terapeut su prezadovoljni, opet su rekli šta ja još uvek radim u kolicima. U svakom slučaju imam filing za osećaj da cu uskoro na noge lagane.
И то што преузимате колективну кривицу, и то вам је америчка култура (virtue signaling); и то што ћутите и позивате на молитву - и то вам је оно што сте научили на америчкој мрежи од Амера (thoughts and prayers 🙏🏻); и то што палите свеће по улици уместо у цркви и 👇
Богородице Августовска Победа. Ето вам и још једне победе за Србију нове иконе у августу месецу.
После тог чуда у Зочишту некако сам постао мирнији за судбину Косова. Пре или касније она сила, за коју ми је тај Албанац рекао, обавезно ће победити…
Preuzeo sa fb.
Ми смо американизована нација. Народ са хиљадугодишњом културом копира и преузима културу државе старе 200 година, која је највише убила туђе деце широм света, укључујући и српску. 👇
што одајете почаст на улици, и то вам је америчка култура (rest in peace dear angel); и то што ће се ускоро држати јавне комеморације преминулих где ће се причати о њиховим врлинама и детаљима из живота, и то вам је америчка култура; 👇
и све што гледамо на телевизији, од вести, филмова па до ријалитија, квизова и шоу програма, цео новији концепт, и то вам је стигло из Америке; и шопинг "молови" и Халовин и цео тај хајп је америчка култура; и та огледна школа за "елитну" децу, 👇
и то је амерички изум; и цео инцидент је америчка култура; и коментари деце на мрежама (који су свакако пола на енглеском), и то је америчка култура. И то што вам деца живе од и у друштвеним мрежама, и то вам је америчка култура. 👇
И ево их сада како сами долазе у њега по помоћ и исцељење. Шта је то друго до духовна победа Срба! Чини ми се да тај Албанац више никада неће дићи руку на српске светиње.
Морам рећи да се та сцена у храму одиграла не само у присуству моштију, него и пред иконом
Албанци долазе у српске светиње по помоћ, у оне светиње које су сами рушили, оним Србима које су сами протеривали. Јер, управо тај манастир су пре неких десет година Албанци срушили, монахе протерали, саборну цркву минирали и дигли у ваздух.
Поновио је те речи трипут, сваки пут некако чвршће, убеђеније, при томе енергично показујући кажипрстом на под храма. Такве речи чути од Албанца код моштију хришћанских светитеља – много вреди. Мислиман исповеда силу наше вере.
Застао је и замислио се као да тражи објашњење за мене (а можда и за себе самог) чињеници да је муслиман дошао у православни манастир. После паузе изустио је речи које, ради веће документалности, желим да наведем на немачком: „Kraft ist hier!“ („Сила је овде!“).
У цркви је монах некако смирено и навикнуто узео сукнену простирку и простро на под испод моштију. Родитељи су спустили дете тако да му глава буде тачно испод моштију. Током првих минута дечакова вриска се само појачала. Храм су испунили урлици.
снимим стварно чудо. Па нек потом неко проба да не поверује“. Извукао сам фотоапарат и направио неколико снимака. Треба рећи да је отац породице некако спокојно реаговао на то.
Све то потрајало је десетак-петнаестак минута.
У сусрет им је кренуо монах који ништа није питао, већ их је повео за собом у цркву. Имао сам осећање као да их већ познаје. „Ко су то?“ – упитах га.„Албанци, дошли су код Козме и Дамјана“.– „Знате их?“ – „Не, никада их код нас нисам видео, вероватно су издалека…“ – одговори ми.
Али сам у омањем манастирском дворишту видео сцену која ме је запањила: тата и мама водили су манастирском стазом своје дете од пет-шест година, које је на сав глас очајнички вриштало, као да га неко коље.
Било ми је жао да гледам јадну мајку како, нагнута над својим дететом, ничим не може да му помогне.Отац је стајао нешто по страни, стиснувши шаком шаку на трбуху.Повремено је бацао погледе час на сина, час на иконе.
У храму није било никога осим албанске породице, монаха и мене.
Дете се сасвим смирило, полежало још неко време под моштима. Да га мама није подигла, вероватно би ту и заспао. Монах је сложио простирку. Обратио сам пажњу на то да током те сцене населник обитељи готово ни реч није рекао. Све је чинио ћутке, не гледајући родитеље.
Остали наши ходочасници, премда су и чули урлик, нису се решили да уђу у цркву.
Урлици су постепено почели да се стишавају и прелазе у јецаје.
У том тренутку сам у џепу подрасника случајно напипао свој фотоапарат „идиот“ и пало ми је на памет: „Сада имам јединствену могућност да
Pozdrav svima, posle duze pauze sam ponovo poceo da idem za Rusiju na lecenje, posto mi je potrebna vasa pomoc da nastavim gde sam stao imam molbu, ko kako moze SMS 339 na 3030 i za RT.
Неколико пута је чучнуо крај детета и гледао га, али се при томе није крстио.
Када се дечак готово сасвим смирио, пришао сам оцу и упитао га на српском: „Како се зовете?“ Представио се: „Фадиљ“. И он је мене упитао: „Ви сте Словенац?“
Уста су му била тако широко отворена да је изгледало како заузимају већи део лица. При томе је сам себе ударао длановима по образима или почињао да се гребе по лицу и телу. На њему су се већ видели трагови тих огреботина, чак до крви. Призор је био језив!
После трпезе, када смо већ паковали кофере, спремајући се за одлазак, зачуо сам гласан дечји крик. Пошто је у нашој групи било петоро деце, прва помисао је била: да се није нешто десило?
Упитао сам га зна ли још који језик? Испоставило се да зна немачки. Пронашавши заједнички језик, пуновредније смо поразговарали. Он је испричао да је пореклом са Косова, али сада живи и ради у Немачкој у сервисној станици. На Косово долази једном-двапут годишње.
Изгледа да ме је одавао меки изговор, а такође сам био исувише светлокос за Србина. Изгледа да је за њега појава Руса на Косову била нереалнија од појаве Словенца. Рекох му да сам ја руски свештеник из Русије, али је тиме моја залиха српских фраза била исцрпљена.
На опроштају смо се сликали за успомену крај вратница обитељи.
Када смо се растали, помислио сам какво сам се чудо удостојио да видим (па чак и сликам)! Чудо не само у исцељењу детета, него је оно главно и веће чудо у томе што сам видео како
Преостало ми је само да узвратим „jawohl“ („наравно“, „управо тако“).
„А како се ваш син зове?“ – „Бесмир“ (бес – злодух). Ех, кад би тај Албанац знао шта то име за Руса значи!
Породица се враћала манастирским вратницама у другом расположењу.
Има двоје деце. Са млађим су искрсли несхватљиви проблеми. Лекари не могу да помогну. И он је специјално дошао овамо у манастир. Нисам издржао а да га не упитам: „Али ви сте „муслим“?“ – „Да-да, ја сам муслиман“.
Природно, у овом случају захвалност се излила на мене. Албанац је почео да ми стиска руку: „Данке, данке“. Упитао сам како се на албанском каже „захваљујем“? „Фалендерим!“ – то је била прва реч на албанском језику коју сам у животу чуо.
The New Cocaine Mafia
The Albanian 🇦🇱 mafia have forged a deadly alliance with Colombia's biggest cocaine
clan.
The result is a tsunami of coke flooding Europe.
Stream CRIMINAL PLANET on All 4 for free. 1/3👇
Opa, pocelo je, kad ce nase slavice, panici, konjovi,...i ostala ekupa da odgovaraju za hiljade ljudskih zivota zbog ne lecenja a i zbog lecenja ne postojece bolesti zvane klovid po protokolima kao i za pelc. Guzove nam pomerali sa merama, zatvarali ko kerove, ucenjivali,...
Dobro jutro dobri ljudi ☕
Potrebna mi je vaša pomoć da odem ponovo u oktobru za Moskvu i da završim sa terapijama, pa bih vas zamolio za RT ko može sms 339 na 3030.
“Деда је говорио да се земља не продаје, не ваља се. Ни кад је најгоре, кад не роди, кад се осуши, кад џабе леђа остављаш.
Земља није само пара што са ње узмеш, само рачун и папир.
👇
▪Црква Богородице Тројеручице
(седиште скопског епископа). Данас не постоји, пошто су је уништиле Османлије 1392. године, при заузећу града.
▪Црква Светог Георгија на реци Серави(1283)
▪Црква Светог Константина у Скопљу
▪Цркве Светога мученика Христова Георгија у кичевском крају
У питању је црква у склопу манастира Богородице, 12 km јужно од Кичева, која је спаљена средином XVI века.
▪Манастир Светих архангела
Подигнут је као српски манастир у Јерусалиму.
▪Црква Светог Георгија
Нагоричскога Старо Нагоричино (1313-1318)
▪Црква Светих праведника Јоакима и Ане
у дому Пресвете Богородице Краљева црква у Студеници (1313—1314)
▪Црква Светог мученика Христова Георгија
у Дабру у месту званом Ораховица Ораховица/Мажић
▪Цркву Свете тројице
Налазила се у Солуну.
▪Цркву Светог Стефана
Подигнута је у склопу манастира посвећеног Богородици на Синају.
🔸Поред тога, он је Цркви Светог Николе у Барију поклонио сребрни олтар/икону.
▪Манастир Светог Николе
У Кожљу (код ушћа Пчиње у Вардар), а наводи га цар Душан 1353. године у повељи
▪Самостан Светог Срђа (1293 по Јиречеку)
На Бојани код Скадра, са мајком Јеленом
▪Црква Светог Јована у Свачу (1300). У утврди Свач (данашњи Шас) код Улциња
▪Манастир Светог Стефана
Помиње се у родословима у или недалеко од Призрена.
▪Манастир Успења Пресвете Богородице (Тврдош)
▪Манастир Витовница
Налази се недалеко од Пожаревца, а помиње се у народном предању.
▪Црква Светог мученика Христова Никите Бањани (између 1307. и 1316)
▪Црква Светог првомученика и апостола Христова Стефана Бањска (1312—1314,
1313—1315)
▪Црква Свете Богородице Одигитрије(1314—1315)
▪Црква Светог Петра(1320)
▪Црква Вазнесења Христова
Налазила се на врху пирга Хрусија на Светој Гори код Хиландара, а касније је уклоњена.
▪Црква у Продрому
▪Црква Светог архијереја Христовог Николе
Налазила се у Солуну, али се не зна о којој тачно грађевини посвећеној Светом Николи је реч.
▪Манастирица
Недалеко од Кладова на Дунаву, народно предање такође приписује Никодиму.
▪Манастирска црква у Хиландару(започето 1293.
или 1303) Црква је опстала до данас, уз припрату коју је дозидао кнез Лазар крајем XIV века.
▪Црква Пресвете Богородице у Трескавцу (Тресковац) У питању је манастир Успења Богородице код Прилепа, који је он значајно помогао или изнова подигао на прелазу са XIII на XIV век.
▪Црква Свете тројице
Према натпису на застави сремског села Моровића, подигао га је Милутин негде у (Скопској) Црној Гори.
▪Манастир Вратна
Недалеко од Неготина, а подигао га је, по предању, свети Никодим за Стефана (Милутина)
@IsraelinSerbia
@AmbassadorVilan
@AlexandraBenAri
Nismo mi nikakvi prijatelji, prijateljima se ne zabija nož u ledja, podržavate šiptarske teroriste u otimanju naše Svete zemlje Kosova i Metohije, ćutite na sve što nam rade, licimeri.
Милан Радојичић је изгледа ипак на челу људи који су провалили у Бањску!
Ситиација постаје све гора по државу и српско народ, посебно на Косову и Метохији.
Погледајте видео.👇