Имајући у виду да су се неки узбудили на тему "зашто студенти носе путинофилске заставе" (видех и узнемирени коментар, на фотографију носиоца једне такве заставе, "ове убачене особе претвориће студентску акцију у литије!") морао бих нешто да кажем на ту тему. И, веровали или не, та прича почиње у једном возу. У коме је био цар Николај Романов. Заправо, нисам уопште планирао да вам на друштвеним мрежама о томе пишем, али како је та велика железничка несрећа нашла места и у другом делу моје књиге о Гвозденом пуку, а сад се повела полемика о тим "путинофилским заставама", да појасним нешто онима који се можда нису у свом помању православља, заправо вере Хришћанске, сусретали досад са тим симболом. Најпре, у питању је графички приказ вековима већ чувеног "нерукотовореног лика Господа Исуса Христа", или што би Руси рекли за саму заставу коју користе - то је "Спас Нерукотворен" или "Слика Нерукотворена (од грчког Αχειροποιητος — нерукотворен), мада се још назива и "чудесни грчки Мандилион" (Αγιον од δυας — платно, мантија, вунени огртач), а у питању је посебна врста слике која представља лице Исуса Христа на платну (може и на другом материјалу). Још се назива Керамидион (од грчког κεραμιδιων — плочица) и представља слику лица Исуса Христа на црепу (ми смо раније користили реч керамида тј. ћерамида). Иначе, један такав приказ Господњи носили су Романови када их је задесила поменута страшна железничка несрећа, али сви су је, неким чудом, преживели. Али, не користе само Руси то. Па, цар Авгар, савременик Исусов, управо је од апостола Тадеја, једног од Седамдесеторице (Исусових ученика) добио "нерукотворени образ Христов" (образ = слика) недуго након што је Исус напустио овај свет (а примопредаја је овековечена на једној од икона из 10. века, чува се у манастиру свете Катарине у Синају - ево и ње у овом колажу коју прилажем, скроз десно је, тик поред фотографије несреће коју су Романови преживели 1888.). Ватикан, пак, свој "нерукотворени лик", истина на дрвету, а који се први пут помиње 1517, поносно чува у капели свете Матилде (и, ето занимљивости, изложен је био на ЕКСПО 2000. Ставио сам и то у колаж, доле лево је). Већина приказа нерукотвореног лика Господњег је или на белом платну (јер многи сматрају да то одговара истинитом отиску уљима помазаног Исусовог тела које је, по његовој смрти на крсту, увијено у белу тканину и положено у гроб) или на црвеном платну, које симболизује "крв коју је син Божији пролио за откуп греха људског рода". Руси заставу нису имали до 17. века. А до тада, руски кнежеви су имали стегове, односно борбене заставе. И, још након крштења Руса (988.), стегови су или имали приказе светаца - или лице Исуса Христа на некој позадини. Најчешћа је била црвена. Руси верују да је, по предању, у њиховој највећој средњевековној битки (Куликовска битка, 14. век) руска војска ушла у борбу "носећи гримизни барјак на којем је златом извезена икона Спаситеља". Касније су том приказу "Спаса Нерукотвореног" додате и речи "За веру, царя и святую триединую Русь" (за веру, Цара и Свету Тројичну Русију) и то је то, тако је то у том народу. Рецимо, доле у средини колажа, можете да видите и стег Ивана Грозног који је баш имао поменути приказ. У нашем народу су се носили и такви стегови, али и, како је то свети свештеномучени владика Теодор вршачки поручио устаницима против Турака, а ради се о (неки ће рећи "правом" првом) српском устанку, у Банату 1593, "Узмите заставе из својих цркава, украсите их ликом Светог Саве. Као што је свети цар Константин победио са заставама на којима је био крст, тако и на нашим заставама нек се вије лик Светог Саве, нашег духовног оца и бранитеља. Кренимо, децо моја и браћо моја, у бој за правду и слободу!". (Управо због тога што су испрва свуда побеђиване Османлије говориле, бежећи из битака у градове, да њих не побеђују устаници већ "каурски светац Сава", следеће године је као казнена експедиција стигао Синан-паша. Да, "онај" Синан-паша. И, поред силних зверстава (морам три реченице о њима: највећи број устаника је набијан на колац. Затим је, по броју смрти, било на другом месту - черечење, на трећем - драње коже, наживо, а на четвртом - смрт печењем на ражњу. Села опустела, хиљаде несахрањених по Банату развлачиле су дивље звери и птице, а речи Теодора вршачког забележио је његов ђакон Стефан: "Бежимо у збегове. Пронађу нас и тамо кољу што смо изашли из села. Нађу ли нас у селима, живе нас спаљују што смо остали на огњиштима. Нити има куће коју не запалише, нити има цркве коју не порушише. Само ће звери овде живети...") - као круну свог "рада" поменути паша спалио је мошти светог Саве. Дакле, приказ лика светитеља на стегу/застави, па и приказ "највећег који је икада ходао земљом", Сина Божјег, није ништа ново међу Хришћанима. Напротив. То се радило још међу Христовим савременицима. А Хришћанима није ни црвена боја страна. У њу се фарбају Васкршња јаја. Те боје је била устаничка застава Карађорђева. Српска епска поезија памти да су хајдуци су имали ратну заставу са крстовима (крсташ-барјак, у Црној Гори је он искључиво црвене боје) или са иконом свеца (светачки барјак). Вишевековна традиција је, дакле, у питању. Никаква "путинофилска застава". Ко год да има овакав или онакав политички став, не би требало да својим недовољним знањем умрља историјске чињенице.