` ЗАШТО НАС ЈЕ ВИШЕ ИАКО НАС ЈЕ МАЊЕ И ОБРНУТО Док чекамо да нам се обрати Вучић са својим сенкама, да видимо шта је сад смислио, да прекратимо време сагледавши зашто нас је толико пуно на улицама, много више него што су "они" икад скупили или ће икада скупити а у парламенту нас и на изборима има мање? Оставимо овај пут по страни то колико ће СНС на сваким изборима покрасти (можда је то више од 10%), него да погледамо како изгледа социјална структура једних и других гласача, оних опозиционих и оних за ову власт. Децембарско истраживање НСПМ јасно је показало неке просте чињенице. По старосним групама вероватно од оних преко 60 година њих скоро 70% гласа за СНС. По образовним структурама они који имају основну школу и мање, а тих је 1,4 милиона у Србији, њих је 92% међу опредељенима који ће свој глас дати СНС-у. У оној групацији са средњом школом ствар за опозицију изгледа мало боље, и ту је славска погача подељена скоро једнако. Сећам се да је Борис Тадић био тај који је успевао да у обе старосне категорије значајно задре, да их придобије (добро је да је кандидат леп мушкарац, који одаје снагу), и ту је био део његовог успеха. Старосна структура Србије је за опозицију неповољна, јер старије становништво и пензионери и слабо образовани фактичке чине већину. Ти и такви су ударна песница СНС-а на свим изборима. Уз све то, та је популација послушнија и масовније се одазове на изборе од опозиционих аламуња и “нико није довољно добар” мудросера. Такође ова структура, нарочито она старосна, указује на још једну ствар: старији људи нису лако покретни нити имају политичку жестину као што их има неко у пуној снази и напону. Зато се они и слабије појављују на митинзима и тешко да СНС чак и у Београду може без организованог прикупљања аутобусима направити значајније посећен митинг. Отуда се у оваквим превирањима увек укаже да опозиција има далеко већу снагу него што је то снага која се преброји на изборима. Опозициони гласачи су махом по градским срединама, мање их је у руралним, и њима је лакше да се организују. Они су у релативној младости и снази, и способни да се лако одазову неком политичком скупу. Ни жестина им не фали. Како је сада баријера страха исказивања опозиционог става уклоњена, не сумњам да би се у било каквом значајнијем инциденту у Београду брзо окупило 100.000 људи, да заштити студенте и сȃм протест. Да би се на изборима победило најпотребније опозицији јесте да има личност/и, фигуру и наступ који ће део пензионера, део необразованих и део оних са средњом школом превући на “нашу” страну. То значи да таква личност мора да неспорно важи за патриоту, да носи вредности коју СНС конзервативци сматрају својим а то је љубав према домовини, цркви и породици. Да, то је свето тројство које Вучић стално у својим наступима напомиње. У опозицији таквих нема пуно, то јест нема оних са таквом сликом у широј јавности. Без пуно лицитирања, за гласаче власти Милош Јовановић или Саво Манојловић помало носе ту потребну ауру. Овде сада није у питању да ли су они стварно то како их јавност види нити то да ли они други могућни кандидати за опозиције нису исти такви, ако не и бољи и веће патриоте и више склони породици и СПЦу. Реч је о томе да у овој тржишној утакмици, а сваки избори јесу тржишна утакмица, артикал МЈ или СМ далеко боље и прихватљивије звучи већинској популацији него артикал ДЂ или МТ (иницијали су случајно изабрани). Ово је објашњење зашто нас је увек више а на крају буде да нас је ипак било мање, и обрнуто. Изборни глас сразмерно се не смањује са протоком година, мада би у томе можда било неке правде, јер се одлучује о будућности која старијим гласачу мање припада. Изборни глас такође се не умањује због слабијег образовања, мада би и ту можда било правде, јер слабије образовање обично значи и слабије разумевања света и препознавања чињеница у њему. Демократија ��е отмена алатка и поприлично не пристаје за ову нашу шталу. Ми морамо прво да очистимо шталу па ћемо и сами у том напору шталу претворити у заједничку, ваљану кућу. Отпор злу!

МОРАЛНИ ПРЕПОРОД СРБИЈЕ? Друштвена превирања у којима учествујемо (или сведочимо, свеједно) могу бити почетак моралног препорода Србије. Можда заиста једнога дана осванемо у друштву у коме ће поштовање закона бити прихваћена норма а грађанин бити слободан? Зашто не говорим о моралној обнови? Ствар је једноставна: зато што нисам сигуран колико има основа о томе да је оно наше претходно стање било стање узорне моралности. Превратничка власт после 2000. године начинила је читав низ рђавих компромиса а касније и сама упала у казан с коруптивним напитком, и обрукала се и изгубила утицај у друштву. Да подсетим да после 2000. године нису отворене архиве државне безбедности и са различитим криминалцима и сумњивим бизнисменима направљене су прљаве нагодбе а после убиства премијера Ђинђића многи одговорни нису одговарали, као наша прослављена певачица Цеца Мајка Србије, која је, уместо у затвору, завршила на концертима ДССа, Дачића и Палме. Напокон, из ових ових или оних разлога, Срби су почели себе да сагледавају као неправедне жртве светских моћника и кретања, уместо да буду носилац властите судбине и препорода. Нитковлуци и геноцид у рату у Босни су напрасно заборављени, сачувана само херојства и страдања, а генерал Младић и његове ништарије проглашени су патриотама без мрље и часним војницима. Свему томе допринела је светска заједница курвајући се са пресудама поводом етничког чишћења Срба у Хрватској и затварајући очи на слична дешавања другде, где су Срби били жртве. Наравно, било би илузорно подсећати и мало утехе доноси да су таква страдања често судбина оних који су изгубили ратове или били кривци за њих. Тако се данас нико не сећа протеривања највеће етничке мањине у Србији, што су били наши Немци Швабе. Кључно је то што су све ове чињенице и дешавања одвела народ у менталну конфузију, шта је добро а шта зло, шта је исправно а шта изопачено. То стање окончало се јавно-медијском инверзијом готово свих вредности. Апотекарско одмеравање злочина, да ли је он геноцид или тек безочно погубљење хиљада немоћних заробљеника и пет стотина деце, мурали са ликовима злочинаца, исцртане заставе по зидовима и оградама, сновиђења војске у Призрену -- све је то одвело Србију у менталну конфузију која је одговарала најпре архизлу ��оје је данас на власти, потом данашњој сили мрачњаштва Русији, а напокон и свима осталима који су слабост моралне позиције Србије користили да од ње добију шта год пожеле. Данас ствари изгледају мало боље, јер као да смо се пробудили из кошмарног сна и напокон ствари почели да гледамо здравим, будним очима. Њима видимо да је безобална корупција свуда и да због тога не само да удишемо загађен ваздух, умиремо чекајући на операције или лоше се лечимо, већ напокон и страдамо под различитим надстрешницама, под батинама полицајаца или бескрупулозног Београдског тужилаштва и његових тужилаца слабих оцена и још слабијег карактера. Има једна лепа слика из вероватно свачијег детињства, када кренемо са родитељима на море или на неко путовање, и онда то нестрпљиво дете стално, и досађујући, све пита кад ће се стићи. Та дирљива слика ишчекивања испуњења обећаног данас се може применити на нас, тако што треба да разумемо да смо кренули на тај пут могућног препорода и да ћемо, напокон, можда и доспети до његовог исходишта. Можда. Зато, истрајмо у отпору свеопштем злу које изједа Србију.

` ТУЖИЛАШТВО Оно што ја од раније знам, сада полако сазнају и разумеју многи грађани Србије: тужилаштво је кључ режима СНС криминалаца. Оно штити СНС криминал и прави притисак на појединце и грађане, да одустану од своје борбе за демократску Србију. Тужилаштво је канцер Србије, а поједини тужиоци његове метастазе. Ја сам то већ раније открио, сусревши се са корумпираним тужиоцима у тужилаштву, који су омогућили СНС сарадницима да од мене преотму фирму и имовину вредности близу 1.000.000€. Јуче је тужилац Никола Пантелић из Вишег Јавног Тужилаштва (ВЈТ) у Београду био та продужена рука СНСа и Александра Вучића, неоправдано тражећи притвор за ухапшене и стављајући им на терет кривична дела која нису ни могла да почине (рушење Уставног поретка?!). Раније, старешина ВЈТ Наташа Кривокапић зауставила је истрагу за Савамалу, покренула ону за Крушик против невиног Александра Обрадовића, прикрила смрт Владимира Цвијана. Она је та која је и мени "дошла главе". Једна амбициозна тужитељка, именом Наташа Трнинић, била је њен главни извршитељ, да се заштити СНС картел у истрази где сам ја био оштећени за огромну суму новца. Потом је исту улогу добила Жељка Николаидис, уз саслужење Ненада Стефановића, коруптивног старешине који је наследио коруптивну Наташу Кривокапић. Ја сам настојао свим правним средствима, да вратим у ред нарушени државни поредак и законитост, али као што мени није успело да то кроз институције учиним, тако ни грађанима Србије неће то успети, да врате Србију у ред и закон користећи њене институције. Дубина корупције је каткад фантастична, па тако су посвуда у Србији у локалним тужилаштвима обустављани кривични процеси које сам покретао. За то време писарница у републичком тужилаштву добила упутство да обавештава о њима/склања моје поднеске којима сам тражио да Загорка Доловац својим овлашћењима оконча доказано безакоње. Немам друго да поручим него: БОРИТЕ СЕ! Ја хоћу, докле будем жив, против овог зла које отима слободу и животе. Детаље пљачке које је СНС спровео према мени имате забележене на сајту Детаље пљачке које СНС спроводи према свима нама бележите својом борбом ви које сте се на њу одважили. Кажите им: No pasarán!