Jedna sjajno napisana biografija...hvala @TaliMTwitt Biografija autora Boris Lučić je rodjen 1974. godine u Beogradu, u građanskoj porodici, kao najmladji od tri sina. Ljubav prema književnosti je osetio rano, uz roditelje intelektualce i uz veliku porodičnu biblioteku. Prva knjiga koja je Borisa Lučića nadahnula je bila „Idiot“ Dostojevskog. Duševni život pojedinca, posmatran kroz složene filozofske koncepte i protivrečnosti emotivnog stanja društva, fascinira Lučića do danas. Boris Lučić je u svojoj mladosti svesno odbacio nasilje kao sredstvo za rešavanje sporova. On nije prihvatio oružje i osudio je rat. U utorak, 09. juna 1992. godine, Boris Lučić, samo u pratnji svog brata, sleće na londonski aerodrom i traži azil. Ostaje u Londonu, nastavlja da formira svoju mladu ličnost okružen različitim kulturama, a snagom volje savladava sve prepreke – izdržava se i finansira svoje studije obavljajući najrazličitije poslove. Danas je Boris Lučić gradjevinski inženjer (London City University: BEng (Hons) Civil Engineering) i magistar menadžmenta i finansija (Bayes / Cass Business School, London: Executive MBA (Distinction), Finance and Strategy). Tokom svoje bogate i uspešne karijere, vodio je timove sa više od 10 inženjerskih disciplina, na projektima od nacionalne važnosti i vrednosti od preko milijardu funti. Kao direktor vodio je portfelje od preko £280m godisnjeg budzeta i tim od vise od 230 profesionalnih ljudi. Boris Lučić je efikasan na čelu velikih projekata, o čemu svedoče brojne reference. On je transformacioni lider koga odlikuju strateško razmišljanje i razumevanje kompleksnih poslovnih situacija. Boris Lučić je mentor koji motiviše, podstiče razvoj talenta, različitost mišljenja i inkluziju. Trenutno radi kao konsultant za menadžment u oblasti infrastrukture. Boris Lučić je oženjen i ima troje odrasle dece. Živi u malom mestu nedaleko od Londona, ali njegov dom je još uvek ona ista zemlja koju je morao da napusti 1992. Lučić je posvećen gradjenju mostova razumevanja izmedju ljudi iz bivših jugoslovenskih republika – on je osoba koja spaja. Lučić uvek teži ka drugoj obali i spreman je da napravi prvi korak. Debitanstski roman Borisa Lučića je nastao kada je on shvatio da ima šta da kaže. Kao iskra, roman se rodio iz ideje da kroz pisanje promeni sebe. Lučića su kao pisca odredile i okolnosti u kojima se zaticao: on fikciju crpi i iz sopstvenog iskustva. Njegovo pripovedanje je onakvo kakvo mora da bude da bi se približio sebi – i čitaocima. On razmišlja da bi pisao, i piše kako bi učio o sebi i o svetu. Boris Lučić komponuje, ali dozvoljava čitaocima da notama njegove simfonije pripišu lično značenje. Njegov roman postavlja pitanja, ali ne nudi sve odgovore. Lučić ostavlja prostor čitaocima da kreativno učestvuju u procesu stvaranja celokupne i potpune priče. Slično Bogoslavu, Lisandru, Ivanu ili Alkibijadu iz njegove knjige, ili pak knezu Miškinu iz „Idiota“, Boris Lučić je junak koji luta izmedju svetova i društvenih prilika. On priča i o sebi. Predstavlja nam se svojom bogatom biografijom i svojim debitantskim romanom, a na nama je da ovog junaka prihvatimo onako kako ga mi doživljavamo. Dr Talia Milošević, direktor Clinical Safety, Surgical Structural Heart

@Boginja_Nemeza @protivdictature Da da, uopste vise ne liči na sebe Tragično nema Sta

RT @Jelena69520020: Da vise niko ne cuti da se glupi ne bi osecali inferiorno!

@Boginja_Nemeza @protivdictature Da da, nema sumnje njemu nije dobro odavno vec

@nedanadj9 Laku noć Nedo

Prvo je počelo sa besmislenim ‘kako si’ a da se ne radi o Iskrenom pitanju I čak se doslo do toga da se ljudi iznenade kada dobiju iskren odgovor. Onda su pevači počeli da se smeškaju uz pesme koje opisuju tragične dogaðaje. Voditelji i novinari menjali su izraze lica od plača do osmeha u milisekubdi izneðu različitih vesti. Na kraju je doslo i do skole politike da je posao političaravda šire optimizam. Mozda je ona prokleto glupa knjiga: “Moć pozitivnog razmisljanja” bila uzrok ovoj bolesti ili barem masovnom slučaju infantilnosti. Kao da se ta smešna filosofija koja se vec toliko dugo prima i unosi u sve sfere drustva a obuhvaćena francuskom izrekom “vouloir c'est pouvoir” raširila kao neki polip i svi oni koji su se čudili svim blesavostima bili izopsteni. Moja filosofija je inženjerska. Ja znam Da je težnja ka optimumu konstruktuvna. Svaki pokusaj društva da postigne nemoguće zavrsio se u kataklizmi Ljudi ne vole realnost I profesionalizam- to je teże od “vouloir c'est pouvoir” , zahteva rad, znanje, disciplinu…. Čini se da se ovih dana političari sve manje smeju. Kao da je tom ponašanju barem na neko vreme prosao rok trajanja- hvala bogu. Taj glupi osmeh meni je uvek bio strašan. Laku noc fini svete James Rosenquist, President Elect, 1960-1

RT @lanabudimlic: Sutra protest ispred Ministarstva prosvete u 11:30, studenti poručuju da svi koji dolaze ponesi po jednu knjigu https://t…

@drvisnja Hvala Visnja , Takodje

@jamaisdelavie To je jedini film sa R G koji je na mene ostavio tako fini utisak

@Boginja_Nemeza @protivdictature Soazem se I mnogo mi ga je zao

RT @jamaisdelavie:

Obavezno štivo!! Svaka čast ⁦@pizuricv⁩ Serbia at a Crossroads: A Leaderless Uprising Against Corruption and Decay | by Veselin Pizurica | Feb, 2025 | Medium

@BH_theorist Samo očekujem Mir , nista vise ni manje

RT @safir_mala: Istina!

RT @elonmusk: Milton Friedman was spot on

@biljana_parapid @Aleksan67823551 Hvalaaa

@tk8411420975314 Videcemo